Neznanje pogonsko gorivo ekstremizma

0
173

U organizaciji Centra za građansko obrazovanje u Rožajama je nedavno održana tribina pod nazivom „Dijalog u zajednici – prevencija radikalizacije nasilnog ekstremizma”. Miloš Vukanović, istoričar i saradnik na programima u CGO, kazao je tom prilikom da je cilj dijaloga da se doprinese jačanju uloge i otpornosti lokalnih zajednica.

– Obrazovni sistem i lokalna zajednica su na prvoj liniji fronta da se spriječi širenje radikalnih i ekstremnih ideja, jer je neznanje osnovno gorivo koje strah pretvara u mržnju – rekao je Vukanović, ističući kao bitnu kariku u sprečavanju širenja pomenutih pojava unapređenje ravnopravnosti i poštovanja prava manjinskih naroda, znanja i razumijevanja multikulturalne i interkulturalne različitosti. Ukazao je i na važnost suočavanja i razgovora o kontroverznim i različitim stavovima.

– Porazno je to što se čulo na našim tribinama da srednjoškolci ne znaju da u Crnoj Gori postoje opštine i gradovi u kojima je velika većina populacije druge vjere. Takođe, neki učenici ne znaju da postoje djelovi naše države u kojima se govore i drugi zvanični jezici – rekao je Vukanović, postavljajući pitanje da li je opravdana najava smanjivanja stručnih predmeta u određenim školama.

– Da li su oni svjesni prijetnji koje neznanje i nerazumijevanje kompleksnog crnogorskog nacionalnog, kulturnog i religijskog pejzaža predstavljaju po naše društvo? Stoga, uvijek treba imati u vidu da obrazovanje može i mora biti prva brana manipulaciji, indoktrinaciji i svim vidovima radikalizacije i nasilnog ekstremizma, ali i glavni zid odbrane multikulturalizma i interkulturalizma – rekao je Vukanović.

Adis Balota, dekan Fakulteta za informacione tehnologije Univerziteta Mediteran, kazao je da virtuelni svijet ima veliku ulogu u radikalizaciji nasilnog ekstremizma.

– Internet donosi određene koristi, ali kriminalne grupe koriste ovaj prostor. Samo za 2017. godinu direktna šteta od sajber kriminala iznosila je 455 milijardi dolara, a indirektna preko 160 milijardi dolara. Svakog dana preko milion ljudi doživljava određene neprijatnosti na internetu koje imaju elemente krivične odgovornosti, a svake sekunde 14 osoba na svijetu oštećeno je putem interneta – kazao je Balota.

Istakao je da su radikalizaciji i nasilnom ekstremizmu najpodložniji mladi i žene, kao i sociološki izolovane grupe.

– U poslednjih nekoliko godina žene predstavljaju ozbiljan faktor u ekstremizmu i radikalizmu i one su ključna karika u lancu terorizma – rekao je Balota.

Profesorica maternjeg jezika u Gimnaziji „30. septembar” Mirsada Šabotić predložila je povećanje broja časova iz oblasti građanskog obrazovanja.

– Da bismo spriječili, odnosno iskorijenili radikalizam i nasilni ekstremizam, potrebno je u okviru redovne nastave uvesti još predmeta koji će da propagiraju humanost i ljubav među ljudima. Vrlo je važno povezivanje učenika iz različitih država kroz religiju i kulturu i mi u našoj školi već radimo na interkulturalnosti u cilju suzbijanja devijantnih pojava – istakla je Šabotićeva.

Na panelu su govorili i Ervin Ibrahimović, šef poslaničkog kluba manjinskih partija u Skupštini CG, i Fuad Čekić, direktor Medrese „Mehmed Fatih”.

Piše: Vera Ratković