Masakr koji se dogodio u kosovskom selu Račak prije 23 godine i danas je uzrok noćnih mora koje često ima Ram Shabani, jedan od preživelih.
Masakr u Račku u kome je ubijeno 45 albanskih civila bio je ključan za preokret u odnosu međunarodne zajednice prema ratu na Kosovu krajem 1990-ih godina prošlog veka i doveo je do NATO bombardovanja Srbije iste godine.
Ram Shabani je imao 33 godine, kako je ispričao, kada su 15. januara 1999. godine srpske snage bezbednosti počinile masakr u Račku, selu opštine Štimlje.
Ram u razgovoru za Anadolu Agency (AA) ispred seoskog spomen-obeležja kaže da je u masakru izgubio 22-godišnjeg brata Bajrusha i 11 rođaka.
Navodi da je u masakru ubijena 41 osoba. Dodaje kako su još tri osobe tih dana pojedinačno ubijene u selu, a telo jedne žene do danas nije pronađeno.
Po njegovim rečima, žrtve masakra su bili muškarci, žene i deca od 15 do 100 godina starosti. Jedna žrtva je pronađena bez glave, a jedna bez srca, dodaje on.
Pre rata je selo imalo oko 230 kuća, ali je u vreme masakra bilo dosta ispražnjeno. Neki meštani su bili u borbi, neki su otišli u okolna mesta, a u selu je stalno bilo od 100 do 150 ljudi. Prema Raminoj ispovesti, njegova žena je sa sinom bila u Uroševcu, tako da u vreme masakra nije bila u selu.
Tog 15. januara, granatiranje je počelo oko sedam ujutro, kazao je Ram.
“Mi smo se okupili u kući Sadika Osmanija, više od 30 muškaraca, žena i dece nas je bilo. Bila je blizu šuma i kuća sa podrumom, jer smo se plašili da će nas granatirati. Kada su osvojili selo, nas su izveli iz kuće Sadika Osmanija, izbacili nas napolje u dvorište, tukli nas, vadili nam stvari iz džepova, lične karte. Ja sam u vreme masakra bio sa majkom, strinom i sedmogodišnjom kćerkom. Ona je kao dete plakala kada je mene odvela policija i do tamo me tukla”, priča Shabani.
Istovremeno su žene zatvorili u taj podrum, a nama su naredili da stavimo ruke iza i da krenemo ka mestu na kome je potom počinjen masakr, na obližnjem brdu iznad sela, ispričao je on.
Rekli su nam da krenemo ka našoj vojsci (Oslobodilačka vojska Kosova), ali su nas gore sačekali Srbi.
“Onda, kako je video ceo svet, izašli su i masakrirali ih. Ja sam se sakrio jedno deset metara dalje, nisi imao gde da ideš. Bila je zima kao danas, šuma je bila tada mnogo manja”, kaže Shabani.
Navodi da su na okolnim brdima bile srpske snage, dok su na brdu sa druge strane sela bili posmatrači Verifikacione komisije OEBS-a za Kosovo, koji su sve posmatrali, ali nisu mogli da uđu u selo.
Po njegovim rečima, šef Verifikacione misije OEBS-a Willijam Voker je u selo ušao dan nakon masakra i „tada je video čika Banusha bez glave, Ragipa bez srca i ostale i izjavio da je to masakr protiv čovečnosti“.
Njegov najmlađi brat je imao 22 godine, nije imao dece, bio je mladić i, kako tvrdi Ram, nije se mešao sa vojskom, bio je nevin kao i ostali.
Ram Shabani ističe da su ubijanja izvršena na više mesta u selu, te da su 16. januara uveče meštani svih okolnih sela pomogli da se tela ubijenih prebace u seosku džamiju, misleći da će ih sahraniti za dva do tri dana.
Međutim, meštani su zajedno sa pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova tri dana vodili borbu za tela ubijenih. Policija Srbije je, ipak, tela uzela i odnela ih u Prištinu na obdukciju. Držali su ih gotovo mesec dana i tek 11. februara su vraćena i meštani su ih sahranili.
“Onda su tri dana vođene borbe. Ubijen je i komandant brigade Ahmet Kačiku i oni su imali gubitke. Oni su ih uzeli i mesec dana posle, do 11. februara nismo ih sahranili. Držani su u kesama, po bolnicama, tako je ovaj maskar izvršen dva, tri puta, a ne jednom. Dva, tri puta je bio za porodice i sve koji su saosećali sa bolom”, kaže Ram Shabani.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je osudio masakr nad kosovskim Albancima u Račku, a nešto više od dva meseca kasnije započela je NATO intervencija.
“Na Kosovu je bilo masakara pre Račka, u Obrinji i drugih, ali je masakr koji je šokirao svet Račak. Pečat Kosova je Račak. Možda je početak bio kod komandanta Adema Jasharija, ali pečat za Kosovo koji je doneo Rambuje i Savet bezbednosti je masakr u Račku”, smatra Shabani.
Dodao je da, osim jednog Srbina policajca, niko drugi nije odgovarao za ovaj zločin, a da svedoci polako umiru.
Neposredno nakon rata, tačnije 2001. godine, sudije UNMIK-a, Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu, osudile su policajca Zorana Stojanovića na minimalnu kaznu od 15 godina zatvora zbog učešća u ubistvu 45 osoba u selu Račak.
Slučaj Račak se našao među optužbama za ratne zločine i pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu.
Ram Shabani često sanja sve što je preživeo. Međutim, napominje da je „neko morao biti žrtva za ovu zemlju“.
“Kažem, daj Bože da se nikada ne ponovi”, poručuje Shabani.
